Ljubav, sloboda, jednakost

Dok su deca bila još sasvim mala posvetili smo se razumevanju pojma slobode, kako bi im omogučili nesmetan rast i razvoj. Sloboda je nasušna potreba, slično vodi i mineralima u biljaka. Kad ih ima biljka raste u zdravo i lepo stablo, kad ih nestane, ona vene, ostaje zakržljala i ružna. Princip Aleksandra Nila, osnivača slobodne škole Samerhil, glasi: granice naše slobode su prava drugih. I to je prava mera.

Rešili smo da oprobamo Nilov metod i uveli smo porodična pravila. Tako je nastao naš – Porodični ustav, pravno obavezujući dokument. Imali smo sastanke sa dnevnim redom, zapisnikom i predsedavajućim koji se rotira. Funkcionisalo je to nekoliko godina dok nas život nije omeo da se sastajemo češće, i da odlučujemo češće o stvarima koje čine sastavni deo našeg života. U vreme početka izgradnje naše male porodične(demokratske) zajednice Filip je imao 7 , a Iva 10 god.

PRIMER:

...pravilo je funkcionisalo.

Slična praksa se , evo, ponavlja 20g kasnije. Fili sada ima 27 , a Iva 31 god, Ali u svemu jednako učestuvju i Ana, Alvise, Nikola... Noa (3,5) i Elija (nema ni dve) još nisu spremni. Ako je verovati Nilu - sa 4 god mogu biti potpuno ravnopravni. Probaćemo.

Naš odlazak „van sistema“ na Frušku goru, kao i naše nastojanje da izgradimo održivo domaćinstvo ne bi uspelo da nema: ljubavi, poverenja i uzajamnog poštovanja. Zajednički rad kreira odnose, pravila i peincipe koji se usavršavaju i koji čuvaju našu jednakost. Jer.... zajednice (porodice) bez pravde nema, a p