top of page
Sumska 1 logoi white.png
Search

Ljubav, sloboda, jednakost


Dok su deca bila još sasvim mala posvetili smo se razumevanju pojma slobode, kako bi im omogučili nesmetan rast i razvoj. Sloboda je nasušna potreba, slično vodi i mineralima u biljaka. Kad ih ima biljka raste u zdravo i lepo stablo, kad ih nestane, ona vene, ostaje zakržljala i ružna. Princip Aleksandra Nila, osnivača slobodne škole Samerhil, glasi: granice naše slobode su prava drugih. I to je prava mera.

Rešili smo da oprobamo Nilov metod i uveli smo porodična pravila. Tako je nastao naš – Porodični ustav, pravno obavezujući dokument. Imali smo sastanke sa dnevnim redom, zapisnikom i predsedavajućim koji se rotira. Funkcionisalo je to nekoliko godina dok nas život nije omeo da se sastajemo češće, i da odlučujemo češće o stvarima koje čine sastavni deo našeg života. U vreme početka izgradnje naše male porodične(demokratske) zajednice Filip je imao 7 , a Iva 10 god.

PRIMER:

...pravilo je funkcionisalo.


Slična praksa se , evo, ponavlja 20g kasnije. Fili sada ima 27 , a Iva 31 god, Ali u svemu jednako učestuvju i Ana, Alvise, Nikola... Noa (3,5) i Elija (nema ni dve) još nisu spremni. Ako je verovati Nilu - sa 4 god mogu biti potpuno ravnopravni. Probaćemo.

Naš odlazak „van sistema“ na Frušku goru, kao i naše nastojanje da izgradimo održivo domaćinstvo ne bi uspelo da nema: ljubavi, poverenja i uzajamnog poštovanja. Zajednički rad kreira odnose, pravila i peincipe koji se usavršavaju i koji čuvaju našu jednakost. Jer.... zajednice (porodice) bez pravde nema, a pravda bez jednakosti ne postoji.

Dugoročni cilj(kako ga ja razumem) nas okupljenih u Šumskoj 1 je izgradnja stabilne harmonične, porodične zajednice u kojoj će svaki član živeti srećan i ispunjen život.

U Srbiji ljudi , iskreno, malo veruju u demokratiju, u demokratske institucije i procedure. Nemaju iskustva... Gotovo nikada nisu bili pitani za mišljenje i nikada nisu imali priliku da učestvuju u zajedničkom odlučivanju: u zabavištu, školi, na faklutetu, na poslu, kod kuće.. Pa kažu: „Kakva demokratija?... izmišljotina Zapada. To treba Neko,... Ko zna,... Ko je ozbiljan...Da kaže,...a ostali samo da poslušaju. U čemu smo mi to pa jednaki?“ ...Itd,itd...

Naša praksa potvrdjuje suprotno. Nije lako. ..Nije lako ni sa sopstvenom decom naći zajednički imenitelj, a kamo li sa onima koje si upoznao, kao gotove „proizvode“, tek nedavno. Ipak, nebrojeno puta smo se uverili u sledeće:

Dolazimo na sastanak. Po jednoj tački dnevnog reda smo apsolutno na suprotnim stranama. Reklo bi se , nema šanse da se dogovorimo. I onda medijator, najčešće je to Iva, daje reč najzainteresovanijem za problem ili predlog. Posle njega slušamo opoziciju, iznose se argumenati, mišljenja i uverenja bez svadje i teških reči... Kako vreme prolazi , stavovi se približavaju. Na kraju se pronalazi rešenje koje svi mogu da prihvate. Kada se tako završi, a kao što rekoh, dogodilo se nebrojeno puta, svi bivamo ojačani u veri da možemo, da se ljudska bića uprkos različitostima mogu sporazumeti, mogu raditi i živeti zajedno.

Postoji praksa obaveznih jutarnji i večernjih sastanaka kada su sa nama volonteri...Tada se diskutuje puno, javno i zanimljivo...Odlučuju samo članovi Šumske, ali svi koji žele da prisustuvju to mogu. Svojom diskusijom otkrivaju nam nove horizonte, jačaju ili slabe nečije argumente...


117 views0 comments

Recent Posts

See All

Comments


bottom of page