Voda je život

Kada smo se preselili na Frušku goru, znali smo da ćemo menjati sve — i odnos prema hrani, i prema prirodi, i prema sebi. Imamo tri bašte, voćnjak u razvoju, i mnogo planova. A za sve to treba – voda.

Na placu smo zatekli bunar od 23 metra, koji je — presušio. A u međuvremenu, počele su ozbiljne pripreme: dolazak sto mladih umetnika na festivale „Hajde!“ i ConneXt. Ljudi, tuševi, hrana, bašte... sve je zavisilo od vode.

Angažovali smo inženjera Paju da osmisli sistem: cisterna od 10.000 litara, dve pumpe, filteri, cevi. Paja je rekao: „Spustite crevo u bunar, ubacite kraj u prazno bure. Ako ima vode – bure će se napuniti.“

Dan prvi – ništa. Drugi – bure suvo. Treći – isto. Počeli smo da se mirimo s time da imamo sve osim najosnovnijeg. Vodu smo tih dana nosili sa izvora, 5 km dalje, a na placu nas je bilo sedmoro – među nama i beba od 10 meseci.

Četvrti dan. Otvaram bure. I – puno je! Voda je krenula. Svi smo se skupili oko bureta, srećni, mokri, zahvalni. Festival je prošao sjajno, bunar nas je izdržao do poslednjeg dana. A onda — opet ništa. Voda je nestala. I više se nije vratila.

Da li je to bila sreća, čudo ili poklon prirode – ne znamo. Ali naučili smo lekciju. Pogledali smo gore, ka nebu. Pa naravno – kiša! Naš krov ima 120 m², što znači i do 70.000 litara kišnice godišnje. Postavili smo cevi, sproveli vodu do cisterne, dodali filtere. Sistem je proradio.

Zatim smo krenuli u izgradnju vrtno-jezerskog sistema: voda za tuširanje i posuđe – takozvana siva voda – ide u jezero, iz kojeg ćemo zalivati bašte. Jezero je iskopano, kanali spremni. Sledeći korak: biofilteri od trske i rogoza, prirodna močvara koja čisti vodu.

Kada sve bude završeno, naš mali vodeni ciklus biće zatvoren. Ne znamo da li ćemo time rešiti sve probleme, ali jedno znamo: kad jednom osetiš šta znači nemati vodu – svaki litar postane svetinja.