Odmah nakon dolaska na Frušku goru shvatili smo da treba ubrzati izgradnju potkrovlja. Ono što nas je u tom momentu zateklo bile su samo drvene merdevine koje su vodile na tavan, a na tavanu.... crep na krovu i betonska košuljica na podu....
Dakle - prazno.
Počeli smo da zamišljamo i razmišljamo...Šta bismo mogli tu, gore? Sobe? Koliko soba? Kupatilo? Veliko ili malo?... treba biti pametan.
Čeprkamo po sećanju - kako bi to moglo da izgleda? Nešto o čemu smo čitav život maštali, i retkim domaćinima pomalo zavideli neočekivano je banulo u našu svest. Gradnja zemljom i slamom.
Earthship ili kuće od zemlje, tačnije, gradnja uz pomoć: blata, slame , trske, starih dasaka i greda. Kažu da su to kuće sa predivnom mirkoklimom, zidovi dišu - kad je suvo ispuštaju vlagu, kad je vlažno upijaju je.
Ove kuće se recikliraju. Stare srušiš i od istog materijala zidaš ponovo. Nema šuta. Materijal za gradnju je na dohovat ruke – svuda oko nas.
Energetski fantastične, a estetski? .... kao da u njima žive mali ljudi – Hobiti. To bi bilo ostvarenje sna! Zaključili smo. Želimo to? Imaćemo to!
Krenuli smo u traganje za nekim ko zna, i koji će nam svojim znanjem u tome pomoći. Posebna draž je bila odluka da potkrovlje gradimo sami, uz pomoć volontera.
Postoji ona stara: Čovek koji nije sagradio kuću, ne zna šta je život i ne zna šta je ozbiljan problem.
Naše malo iskustvo u gradnji prirodnim materijalima se sastojalo u pohadjanju trodnevnog kursa koji je organizovala Dragana Kojićić ex Marjanović u Novom Sadu, godinu dana ranije. Ovaj seminar nam je puno pomogao da odlučimo: Ako jednoga dana budemo gradili, to će biti to!
I....neočekivano se dogodilo. Ovakva prilika se ne pojavljuje dva puta. Zgrabi je i beži!
Izbor, odnosno saradnja sa strućnjakom je pala na prof Horvat Lehela iz Subotice. Čovek velikog znanja i iskustva u graditeljstvu i raznim konstrukcijama... Halo, dobar dan! – otvaram razgovor...Izvolite Horvat Lehel ovde....Gospodine Lehel, Goran na vezi, zovem sa Fruške gore i želja nam je da izgradimo potkrovlje od prirodnih materijala. Upravo ono što vi radite. Naravno, pre poziva smo se informisali o njemu, njegovom radu i pogledali nekoliko videa na youtube. On je odgovorio da se upravo time bavi, ali da saradnju realizuje tako što mi okupimo mobu (komšije i prijatelje), a on dolazi s vremena na vreme sa instrukcijama... i potkrovlje bi se na taj način moglo izgraditi. Hm....dobro...- završio sam razgovor.
Usledila je diskusija nas ukućana: Imamo novac, imamo stručnjaka, imamo nas, ali treba nam pomoć. Iva: To možemo uraditi uz pomoć volontera iz čitavog sveta. Kako? – pitamo. Pa organizovali smo već preko 15 medjunarodnih volonterskih kampova u Bečeju i imamo iskustvo. Umesto rada u Goranskom parku, ili na Tisi, ili Staroj Tisi, radimo u našoj kući i gradimo naše potkrovlje. Postoji platforma – nastavlja Iva na kojoj možemo pronaći strane volontere...Aha....Navire gomila pitanja....Ali koliko oni mogu da ostanu?....Šta ako se jedna ekipa taman uhoda i onda neko, bitan, mora da ode...Da li će hteti da rade takvu vrstu posla?
Iva je napravila profil na platformi Workaway i krenulo je....Volonteri su počeli da se javljaju i dolaze. Sa svih strana: Čile, Argnetina, Španija, USA; Brazil, Švajcarska, Poljska, Turska.....I odjedared:... astal šaren....Gužva...Lehel je počeo da dolazi... u proseku 2 – 3 puta mesećno. Taj dan, kada je on tu, radilo se dok ne popadamo, a onda nakon Lehel day-a imamo odmor i slobodno – svi! Mislim,... skoro svi (Goga – ne). Počeli smo da učimo da gradimo prirodnim materijalima. Lehel ima strahovit dar za organizaciju ljudi na gradilištu...Vidi se da mu je to prvi put, mislim hiljadu prvi...U roku od 10 minuta svi rade na različitim poslovima. Kucaju, prosejavaju zemlju, pripremaju pesak, seku grede, šmirglaju...Nije važno imaju li iskustva ili ne. Oni rade, trude se , ne zabušavaju, smeju se i sve ide neobično glatko.
Volonteri su dolazili i odlazili, posao se nastavljao, i sada je već izvesno da je kraj blizu. Izgradjen je apartman sa dve sobe sa predivnim pogledom na obronke Fruške gore i severozapadnu Bačku. Izgradjena je soba u krošnji velikog drveta crnog bora, sa velikim prozorom preko celog zida - Borova iglica. Izgradjeno je kupatilo, popločano biber crepom, pomoćni prostor i predivno drveno stepenište od starih fosni i greda. Potkrovlje ima dobru izolaciju, leti i zimi je prijatno za boravak. Kontakt sa zidovima izgradjenim od slame, zemlje i trske je predivan. Iz Rakovca smo nabavilii crvenkastu zemlju pa zidovi imaju braon crvenskastu nijansu...
Najkraći opis radova:
Napravili smo drvenu konstrukciju za zidove od vertikalnih greda i štafli. Na njih smo ukucali horizontalne drvene letve – 3x5cm. Na to je stavljen prvi sloj blata i slame. Slama odstojala godinu dana i nije pokisla! Napravi se miks od zemlje i vode, da se napravi blato i u njega se doda slama. Kad se zid osuši (leti samo par dana) nanosi se drugi sloj: 50% prosejane zemlje i 50% peska. I jedna trećina sitno seckane slame (kosilicom za travu). Nakon što se drugi sloj osušio nanosi se i treći sloj: prosejana zemlja i pesak i voda. Po želji mogu se dodati biljni pigmenti i zidove možete obojiti u boju koju želite. Mi nismo dodali ništa jer je zemlja po sebi imala predivnu boju.
Sve u svemu, znanje o gradnji prirodnim materijalima se ogromno uvećalo, doživaljaj stanovanja u prostorijama koje si sam, svojim rukama(naravno uz pomoć velikog broja amatera), izgradio, se ne može prepričati.
