Velike životne prekretnice, iskušenja i novi putevi u naše živote unose dinamiku, nove situacije i nove ljude. Realizacija našeg porodičnog projekta nam je omogućila da se bliže-dublje upoznamo sa brojnim mladim ljudima iz različitih zemalja-kultura što je svojevrsna nagrada sama po sebi. Duh novih generacija zapahnuo me je optimizmom i verom da će buduće generacije znati šta treba da urade sa sobom, svojim životom i životom na planeti Zemlji.
Ipak, put ka boljem je dosta maglovit, nije sasvim jasno kako će one to izvesti, jer je sadašnjost opterećena brojnim dilemama, o kojima govori književnica Jadranka Milenković:
„Pitanje koje se samo od sebe nameće u vremenu veoma brzih promena i gotovo nemogućeg praćenja sve savremenijih tehničkih inovacija kojima ljudsko društvo raspolaže jeste: da li su dostignuća nauke i tehnike danas sredstva uz pomoć kojih je moguće podržati ideju nerepresivne civilizacije – nešto čemu slobodan, humanistički orijentisan čovekov duh odvajkada teži – ili su to naprotiv oruđa u službi interesa neprestane dominacije. Takođe: da li je porast ličnih i seksualnih sloboda u građanskom društvu modernog doba, ukidanje izvesnih tabua i oslobađanje dela potisnute seksualnosti – jedan od načina približavanja savršenom modelu nerepresivnog društva ili i to služi manipulaciji u cilju uspostavljanja novog oblika dominacije u naizgled demokratski i liberalno ustrojenim društvima”.
Sa ovim dilemama smo otvorili “kapije” našim volonterima – putnicima, koji su nahrupili u naš dom iz svih krajeva sveta. I nismo se pokajali. Naprotiv.
Prvi je stigao Carlos Felipe Ortiz Vera ili samo Karlos – iz Čilea. Čovek predivnog karaktera, odgovoran, veoma emotivan, obrazovan (elektro inženjer), iskusan, a i pomalo detinje naivan(u najpozitivnijem smislu). Pre pet godina postao je putnik - volonter. Rekao je: Ne! načinu života, kojim živi većina. Menja gradove, države, kulutre, upoznaje druge i drugačije,…slične, a različite.
Ne želi da bude moderan rob multinacionalnih kompanija koje su za njega osmisle ekonomski udoban, siguran, ali i prazan i neispunjen život. Kaže da je život samo jedan i on nema nameru da ga potroši uzalud. Svaki trenutak slobodnog vremena koristi da bi usavršio neki od svojih talenata. U Čileu je sam izgradio sopstvenu kuću, toga smo postavli svesni kada se prihvatio alata - u njegovim rukama ima sto zanata. Razvodi struju, vodovod i kanalizaciju, malteriše, zida i postavlja pločice, pravi nametaj od drveta, orezuje voće i brine se o biljkama… Novi način života u kome sam sebi mora da obezbedi hranu I smeštaj ga je naućio da usavrši još neke od svojih talenata: svira ukulele I peva latinoameričku muziku, bavi se žongliranjem, izradom nakita od metala i kamena, radi macramé. Ujutro ustaje prvi, radi vežbe i jogu. Dok se ostali onako bunovni vuku iz šatora on je već počistio terasu, oprao zaostale sudove od noćas I žonglira - vežba.
Iza njega su dolazili, drugi - brojni, koji misle i ponašaju se slično, vredniju slično, ali su ipak u nečemu, ponešto i drugačiji…I stoga su nam bliski. Spisak je dug. Ne mogu da se zahvalim životu koji mi je omogućio privilegiju da svakog od njih upoznam: Marija (Kanada), Eli (USA), Serhat (Turska), Mauricio, Andre, Izis (Brazil), Tereza (Mexico), Pavel i Natalija (Poljska), Leo (Argentina), drugi Leo (Italija), Arturo (Argentina), Nike (Danska), Fatih (Turska), Alen i Ema (Mađarska), Elena (Španija), Marijan, Hana, pa još jedna Hana i Kristijan (Nemačka), Nataša i Frančesko (Švajcarska), Diego, Nika (Čile), Emili (Engleska), Fara LYu (Kina), Milton (Urugvaj), Elinor (Engleska), Ivan, Juri, Katija, Saša (Rusija), Naše, da ne pominjem, trebala bi mi još jedna strana. Ali…broj i nije važan, već kvalitet.
Mnogi od njih kraj svog životnog putovanja vidi u načinu života za koji smo se opredelili mi, - izmedju sveta: prirode i urbanog. Neko je nekom rekao: Ako želiš da vidiš suštinu izmakni se malo , izadji iz cenatra, probaj sa periferije, možda je jasnije….
Comments