🧱 Letnja kuhinja u Šumskoj: Miris hleba i ukus zajedništva

Od kad znam za sebe, volim sve što ima veze sa testom – hleb, kifle, pogačice, burek, pice... Iako znam da beli hleb nije baš najzdraviji, miris sveže pečenog testa u meni budi uzbuđenje kao malo šta drugo.

U Šumskoj redovno organizujemo događaje za 10 do 100 ljudi. Priprema hrane za toliki broj zahteva dobru kuvaricu (našu Gogu), volontere, posuđe, uređaje – i dovoljno prostora. Kada broj učesnika pređe 25, pridružuje nam se i naš prijatelj, vegan kuvar Nenad iz Novog Sada.

Vremenom smo shvatili da kuhinja u kući više ne može da odgovori na sve potrebe, pa smo krenuli u izgradnju letnje kuhinje – od blata, slame, drveta, peska i vode, uz pomoć međunarodne omladinske razmene ConneXt, stranih volontera i prijatelja arhitekte Lehela Horvata iz Subotice.

Šta se sve kuva u letnjoj kuhinji?

U centru je paorska peć, uz dodatna ložišta za roštilj, kotliće i dimljenje veganskih specijaliteta. Letnja kuhinja omogućava nam da kuvamo za mnogo ljudi, brzo i efikasno – i sa uživanjem.

Prva proba? Naravno – roštilj na šumski način: šnicle od soje punjene sirom i crnim lukom, ražnjići od povrća i domaći ajvar. A pečenje u paorskoj peći? Poseban doživljaj. Ložili smo je sat i po suvim grančicama, kako nas je Lehel naučio.

Da li je peć spremna? Testira se tako što se baci malo brašna – ako odmah pocrni, još je rano. Kad je samo porumenelo – bilo je vreme. Goga je umesila dve vekne i dvadesetak lepinja. Ubacili smo ih i nestrpljivo čekali. Posle 12 minuta – otvaramo vrata peći i… oduševljenje! Rumene, hrskave, mirisne lepinje.

Iskidali smo ih na zalogaje, punili svežim šniclama i ražnjićima… i svi zanemeli od ukusa. Rekoh Filipu:„Sećaš se kako smo uvek govorili da pekara miriše božanstveno? “On: „Da!“ Ja: „A sada imamo pekaru u svojoj kući. Ej!“