Kompostni toalet

Preseljenjem na Frušku goru, 2019. godine dobili smo priliku da svoje živote počnemo ispočetka. To je značilo i preispitivanje dotadašnjih navika, kao i tradicionalno oblikovanog odnosa prema životnim vrednostima.

Naša odluka je bila da izadjemo iz klišea unapred programiranog ponašanja u kome potrošnja dobara predstavlja najozbiljniji izazov za život. Pre svega to se odnosilo na promenu svakodnevnih životnih navika koje smo nekritički usvojili, a koje imaju destruktivne posledice po životnu sredinu

Svako od nas postavio je sebi set pitanja: kako bi se moglo živeti, a trošiti manje? da smeće - kompostiraš? da koristiš kišnicu kao tehničku vodu? da se voda za domaćinstvo greje putem energije sunca? da zidaš i gradiš uz pomoć prirodnih materijala koji se nalaze svuda oko nas? da se hraniš iz sopstvene organske baste? Tako je na red došlo i korišćenje toaleta.

Poznata je činjenica da prosećna potrošnja vode po glavi stanovnika u gradu iznosi oko 120 lit na dan!...Od ove količine oko 50-tak litara odlazi na fekalije, na dan! Kako smo do te računice stigli? Jednostavno.

Zapremina vodokotlića iznosi oko 9-10 litara. Ako tokom dana obaviš 1 veliku i 4 male nužde, to je 5x10 = 50 lit. Za mesec dana to iznosi 1.500 litara, a za četvoročlanu porodicu 6.000 lit (mesečno!!!)....Bolje da ne množim sa 12 (meseci)… Ali moram: To je 72.000 litara za godinu dana!!!,....SedamdesetdveHILJADE litara! Dakle uzmeš iz prirode preko 70.000 litara čiste vode, nezagadjenog prirodnog resursa, onda ga najjezivije zagadiš u smrdljivu, crnu tekućinu. I.. Šta ćemo sad? „Pod tepih!“ – u septičku jamu ili javnu kanalizaciju.

Poznata je “tajna” da septičke jame zagadjuju podzemne vode –