Kompostni toalet - Šuma, ne smrad

Kada smo se 2019. preselili na Frušku goru, odlučili smo da živimo drugačije. Počeli smo da se pitamo: može li se trošiti manje, a živeti bolje? I da, došlo je vreme da se zapitamo i – kako da vršimo nuždu.

Jer klasičan WC sistem, koliko god zvučao „normalno“, zapravo je ekološka katastrofa. Jedna porodica godišnje ispusti niz vodokotlić i do 72.000 litara čiste, pitke vode – samo da bi nešto nestalo „ispod tepiha“. A gde to tačno ide? U reke, jezera, kanale, bare. U podzemne vode. U Dunav, Savu, Moravu. U naš tanjir, zapravo.

Zato smo u Šumskoj 1 prešli na kompostni toalet.

Ne koristi vodu. U njemu nema mešanja mokraće i fekalija – jer kada se to pomeša, nastaje smrdljiva anaerobna tekućina. Ovako, sve se odvija u suvom i uz kiseonik. Koristi se piljevina, prirodna biorazgradiva koja se raspada, i sve zajedno ide na kompost.

Najveće iznenađenje? Ne smrdi. I ne, ne kažemo to da ulepšamo stvar. Imali smo i mi svoje sumnje – sve dok se jednog dana nije pocepao džak... Ispod nosa – očekivali smo horor. A osetili – miris šumske zemlje.

Za nekoliko nedelja sve se pretvori u bogato, tamno đubrivo koje se vraća prirodi – ispod voćke, u baštu. Ne bacamo resurs, nego ga vraćamo. Ne zagađujemo, već stvaramo.

Kompostni toalet kod nas je izgrađen od prirodnih materijala – slame, zemlje i drveta. Hvala svim volonterima iz međunarodnog kampa „Štap i kanap“, našim komšijama i sjajnom profesoru Lehelu iz Subotice koji nas je vodio kroz ceo proces.

Ako dođete kod nas – slobodno zavirite. Nema čega da se plašite. Samo ćete možda, kao Fili onog dana, reći:

 „Ali tata… ovo miriše na šumu.“