Voda je život
Naš novi početak na Fruškoj gori značio je i novi početak našeg odnosa prema ishrani. Imamo svoj organski vrt u 3 bašte, kao i starije i mladje sadnice voća.
Preduslov uspešne sadnje povrća i voća je kvalitetna zemlja, briga i dovoljno vode. Na placu postoji bunar izmerene dubine 23m, koji je u medjuvremnu presušio. U vezi sa time dogodio nam se jedan nesvakidašnji dogadjaj. Naime, odmah po našem preseljenju ubzano smo radili na organizaciji festivala Hajde i medjunarodne omladinske razmene ConneXt. Trebalo je za mesec i po dana ugostiti na našem placu oko 100 mladih umetnika - profesionalaca iz Švajcarske i Srbije. Za organizaciju ovakvog dogadjaja potrebno je puno vode, za: ličnu higijenu, tuširanje, kuvanje, ali i za zalivanje bašte.
Odlučili smo se za izgradnju sopstvenog sistema za vodu. To bi značilo: nabavku cisterne od 10.000 lit, njeno ukopavanje, zatim nabavka dve pumpe, filtera, cevi i što-šta drugog. Plan je dobar: samo da bunar proradi. Naša svakodnevna merenja su pokazala da je nivo vode u bunaru svega 15-tak cm. Malo...Malo za ozbiljan posao i veliki broj ljudi. Bivši gazda nam je rekao da je vodeni stub u bunaru znao biti i do 8m, a sada je svega 15cm...
Pa...nije isto. Kako oživeti bunar? Mašinski inženjer Paja, bosanac iz Novog Sada, angažovan da reši problem, postavio je sistem pumpi, cisternu i filtere i rekao sledeće: drugi kraj creva za vodu koji vodi iz bunara stavite u prazno bure i uključite pumpu. Voda bi trebala da krene. Ako je ima...
Prodje prvi dan...otvorim bure, a ono - prazno. Drugi dan: Ni kap! Treći dan – takodje... Razmišljao sam da ovu tužnu vest podelim sa ukućanima i da se pomirimo sa činjenicom da ovde na Fruškoj imamo – sve, samo vode - nemamo. A gradski vodovod do Artiljveva, gde se nalazimo, nije ni u planu.
Taj prvi mesec smo vodu donosili sa izvora koji je udaljen oko 5km, kod kasarne na Paragovu... Na placu nas je 7 sa Noom koji je tada imao svega 10 meseci. Šta reći?...Nazovem Paju, a on: Ostavi ga još danas, da vidimo 4. dan, ako nema... onda - jebi ga....Mada, voda na Fruškoj gori je nepredvidiva. Izvori i bunari presuše pa se voda, nakon par godina, ponovo pojavi. Svanuo je i 4. dan...odoh do bureta, kad....bure puno!...Bunar proradio!...Ihaj...Sreće....Svi smo se okupili oko bureta iz koga je voda počela da presipa... Počelo je veselje i prskanje hladnom vodom iz bunara - sreća neizmerna...Za svaki slučaj pozvali smo i Dragana da napuni cisternu (zbog velikog broja gostiju), pa će voda iz bunara samo da dosipa. Problem sa vodom smo uspešno rešili i spremni sačekali ućesnike festivala. I zaista, Festival je došao i prošao...vode je bilo dovoljno i svi smo bili relaksirani. Ali....samo DVA dana nakon odlaska gostiju bunar se predomislio...i od tada evo već 3. godina vode u bunaru - nema. Neko će reći slučajnost? Ja ću reći da – Ne znam.
Onda smo shvatili da kiša pada, pa pada. Ukupna površina našeg krova je oko 120m2. Godišnje je to negde izmedju 60.000 i 70.000 hiljada litara!....Pa, i to je nešto. Kupili smo cevi, iskopali kanale i sproveli kišnicu do cisterne i ugradili filtere....
Sledeća stvar je: Multifunkcionalno vrtno jezero.
Jedna od funkcija je: zalivanje bašte, druga: da osvežava prostor-mikroklimu na placu, treća: da voda koja je pročišćena iz kuće tzv siva voda završi u njemu za potrebe zalivanja. Na taj način kišnicu koristimo dvostruko. Prvo: za tuširanje i pranje posudja, a onda, kada kišnica svoje konačno odredište nadje u jezeru za – zalivanje povrća i voća. Iskopali smo jezero krušakstog oblika, kanale za dovod sive vode, ali još nismo izgradili biofiltere. To su prirodni filteri za prečišćavanje vode bazirani na trsci, rogozu i drugim akvatičnim biljkama.
Jezero je iskopano na najnižoj tački na placu i treba ovog proleća da bude završeno. Kada na kraju ceo sistem proradi bićemo mnooogo srećni..
